Suša je ove godine prilično namučila poljoprivrednike, a među njima je i Marina Vulović iz Čente. Na vremenske prilike se ne može uticati, te ratari mogu da se pouzdaju samo u neprekidan rad. Tako i Marina, sa mužem petoro dece, obrađuje zemlju, uzgaja žitarice, i vredno se trudi da unapredi proizvodnju.

Rođena u Ivanjici, Marina (40) je u Čentu, majčino rodno mesto, došla po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, gde je izučavala zaštitu bilja. Sada uzgaja pšenicu, suncokret, kukuruz, i fakultetsko znanje primenjuje u praksi, ali ova mlada, sposobna žena radi i mnogo više. Vaspitanje pet sinova, održavanje domaćinstva, rad u njivi, gajenje stoke… Ipak, svakako je jedan od zanimljivijih prizora, koje nam je priredila Marina, nasmejana plavuša, kada je pokazala kako spretno upravlja ogromnim traktorom, dok za njom ostaje oblak prašine.

I to kakvim traktorom – “Džon Dir”!

Moćno, novo vozilo, pre svega omogućava bezbedniji rad. Ovaj gigant vuče vršilicu, prikolicu, i drugu mehanizaciju, te je od velike pomoći na njivama, prilikom ratarskih poslova, kojima upravlja Marina, ali i prilikom poslova oko stoke, koju drži njen suprug. Svako ima svoje gazdinstvo, ali je logično i da se ispomažu, imajući u vidu da je poljoprivreda pre svega porodičan posao. Međutim, pri kupovini traktora, odlučili su da konkurišu za određene novčane povoljnosti, i to na Marinino ime.

IPARD – Instrument pretpristupne pomoću za ruralni razvoj, jeste program Evropske unije, koji pomaže poljoprivrednicima u Srbiji da unaprede poslovanje: favorizuje one koji posluju odgovorno, a trudi se i da podrži žensko preduzetništvo.

Tako su iz Uprave za agrarna plaćanja uvideli da je Marina jedna od retkih poljoprivrednica u Srbiji, koja se zaista sama bavi poljoprivredom, i nakon što je ispunila i druge uslove konkursa, opredeljena su joj bespovratna IPARD sredstva, odnosno novac Evropske unije. U pitanju je suma od preko 35 hiljada evra.

“Prijava na konkurs iziskuje određenu papirologiju, taj proces mi se činio komplikovano, te sam angažovala konsultantsku agenciju”, objašnjava sagovornica, te dodaje da novcem iz IPARD fonda mogu da se upotrebe i na “pokrivanje” konsultantskih troškova.

“Nije mi bilo sve jedno kada su iz Uprave dolazili u kontrolu – znam da sam sve uradila po pravilima, ali ipak je veliki novac u pitanju”, iskrena je Marina.

Ipak, pokazalo se da je bezrazložno brinula, te svim poljoprivrednicima preporučuje da konkurišu za IPARD sredstva, što će, verovatno, i sama ponovo uraditi.

Šta je IPARD?

IPARD označava Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Potencijalni korisnici IPARD programa mogu biti: pojedinci – nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, poslovna udruženja, poljoprivredne zadruge.

Minimalni i maksimalni iznosi povrata novca razlikuju se u zavisnosti od mere za koju su pojedinci i kompanije zainteresovani i kreću se od 5.000 do 2.000.000 evra.

U pripremi je program IPARD III (2021-2027), novi ciklus u kome će domaćim poljoprivrednicima biti omogućena dodatna sredstva.

Više o prijavi za IPARD fond potražite ovde.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.