Pčelarstvo je poljoprivredna grana koja pruža višestruku korist i nekolicini drugih, jer oprašivanjem bilja pčele mogu značajno da povećaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Srbija ima povoljne uslove i za gajenje pčela, a raznovrsno medonosno bilje pčelama je na raspolaganju čitavih devet meseci.

Prema podacima pčelarskih udruženja Srbija ima 980 hiljada košnica. Oko 30 hiljada domaćinstava bavi se pčelarstvom, a polovina su registrovani pčelari. Među njima je i Pčelarska farma Živković, nastala iz višegeneracijske porodične tradicije, koju je započeo pradeda, proizvodeći med za svoje potrebe. Zlatica i Boban Živković u pčelarstvu su videli svoju šansu i od 2012. intenzivirali proizvodnju. Shvatili su da od proizvodnje meda mogu veoma lepo da žive, ali i da moraju da unaprede ono što su generacije pre njih počele.

„Da biste se razvijali u pčelarstvu morate da se edukujete i da pratite nauku. Ne možete tek tako uzeti veliki pčelinjak i očekivati uspeh.  Znači konstantno učenje, motivacija, ulaganje, a pre svega ljubav, to su preduslovi za uspeh“, kaže Zlatica koja se u porodičnoj manufakturi bavi prodajom i marketingom.

Rešeni da se pčelarstvom ozbiljno bave i da od njega žive, Živkovići se trude da stalno uvode novine u svoje poslovanje. Zbog toga koriste svaku priliku da nešto novo nauče i saznaju. U organizaciji lokalnog udruženja pčelara odlaze u studijske posete pčelarima u inostranstvu kako bi razmenili iskustva i videli kako to drugi rade. Iz jedne takve posete Sloveniji vratili su se ne samo sa novim znanjem, već i idejom kako da povežu turističke potencijale svog kraja i pčelarstvo.

„Mi se nalazimo u turističkoj zoni Velikog Gradišta i svakodnevno kroz naš kraj prođe veliki broj posetilaca – domaćih i stranih – koji dolaze na degustaciju pčelinjih proizvoda. Mi smo rešili da svoju ponudu obogatimo degustaciju na licu mesta, u samom pčelinjaku, obilazak pčelinjaka i inhalaciju u api komori“, objašnjava Zlatica princip poslovanja.   

Jačanje imuniteta, kao jedan od osnovnih preduslova u sprečavanju nastanka bolesti, a naročito u doba pandemije, pojačava interesovanje za mogućnostima koje nam priroda pruža. Jedna od njih je i api terapija, odnosno lečenje i prevencija bolesti korišćenjem pčelinjih proizvoda. U api inhalacionim komorama, drvenim brvnarama specijalno napravljenim za tu namenu, udiše se vazduh iz košnica. Pčele svojim kretanjem i radom u košnici proizvode aerosol. On sadrži eterična ulja propolisa, meda, voska, matičnog mleča, perge i druge aromatične materije. To se oslobađa iz košnice ugrađene u zidove api komore, a stručnjaci tvrde da putem udisanja pozitivno deluje na čitav organizam.

„Ovo je prva komora u Braničevskom okrugu“, kaže Boban Živković i dodaje da oni, u cilju unapređenja poslovanja koriste sve dostupne podsticaje – „Bespovratna sredstva za komoru dobili smo kroz projekat Evropske unije, a redovno koristimo i subvenicije koje nam daje država“.

Iako su uslovi za razvoj pčelarstva u Srbiji povoljni, a i podrška države ne izostaje, potrebno su i ulaganja kako bi se dostigao i održao kvalitet i konkurentnost na tržištu. Zbog toga Živkovići, kako bi svojim pčelama obezbedili što raznovrsniju ikvalitetniju ishranu, imaju dva kamiona sa košnicama koje odvoze na polja suncokreta udaljena od njihove kuće oko 70 kilometara. Svakog drugog dana skelom kod tvrđave Ram prelaze Dunav i odlaze u Banat da obave sve što je potrebno oko košnica. Shvatili su da za tržišnu utakmicu nije dovoljan samo kvalitet, već i da je neophodno stalno unapređivati asortiman.

          „Nije nam cilj samo proizvodnja meda, već  i kreiranje novih ukusa sa kojima se predstavljamo na sajmovima i koje nudimo na degustaciju u našem pčelinjaku“, priča Zlatica.

Pčelari u Srbiji rade po standardima dobre pčelarske prakse koji su usklađeni sa standardima EU, ali je pojedincima teško da do toga dođu sami, jer je na godišnjem nivou potrebno izdvojiti dosta novca za sertifikate, pa je rešenje u udruživanju. Prepoznavši značaj daljeg razvoja ove poljoprivredne grane i velike mogućnosti izvoza i Ministarstvo poljoprivrede svake godine unapređuje podsticajne mere za pčelare, a podršku kroz različite projekte pruža i Evropska unija.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.