Koliko puta ste čuli ili izgovorili: ’Povrće iz plastenika je manje ukusno i kao plastično’ i ’Organski proizvodi su zdravi, ali ne izgledaju lepo’? To su samo neki od brojnih stereotipa koji se odnose na proizvode iz plastenika ili one koji su organski gajeni. Ono što je, međutim, mnogima nepoznanica i zbog toga nespojivo, jeste da se organsko povrće itekako može uzgajati u plasteniku i da, tako uzgajano, niti je manje ukusno, niti manje lepo ’na oko’, već upravo suprotno.

Zaštićeni prostori osiguravaju intezivnu proizvodnju, kombinovanu proizvodnju povrća van sezone, veću kontrolu od bolesti i štetočina uz primenu biološke kontrole, što osigurava i zdraviju hranu. Dokaz tome su i paprike iz plastenika porodice Jovanović iz sela Donji Striževac kod Babušnice.

„Paprika se u našim plastenicima uzgaja po principima organske proizvodnje. Koristimo domaće seme, zemlja nije tretirana hemijom i ne koristimo nikakve pesticide“, predstavlja Slađana svoje proizvode.

Kako kaže, proizvodnju u plasteniku započela pre dvadeset godina i u početku je svoje proizvode prodavala na pijaci. Shvativši da mogućnosti rastu, kupili su još dva plastenika, a jedan su dobili kroz projekat Evropske unije. Karolina Stamenković, idejni tvorac osnivanja prve ženske zemljoradničke zadruge, priča kako je sve počelo:

„Kroz projekat Evropske unije 2016. smo dobili prvih pet plastenika za nezaposlene žene i žene sa invaliditetom, da se bave organskom proizvodnjom. Nakon 5, 6 godina se pokazalo da je to prava priča i da smo mi na pravom putu.“

Do sada je u opštinama Babušnica i Dimitrovgrad podeljeno oko 30 plastenika, što je značajno doprinelo popularizaciji povrtarstva kao proizvodne grane, a naročito uzgajanju povrća u plastenicima u ovom kraju. Dodatni podsticaj i glavni motiv za povrtare, koji su uglavnom vlasnici malih poljoprivrednih gazdinstava, jeste i siguran plasman, budući da je većina njih učlanjena u lokalnu zadrugu„Darovi Lužnice“.

„Zadruga je osnovana na inicijativu 15 žena koje se bave organskom proizvodnjom sa ciljem da imaju siguran plasman povrća koje će kroz preradu plasirati na tržište“, objašnjava Karolina.

Domaćinstvo porodice Jovanović proizvede dve tone paprike svake godine i, kako Slađana kaže, da nema zadruge za koju znaju da će otkupiti čitavu količinu, teško da bi se odlučili da proširuju proizvodnju van sopstvenih potreba. Otkupljene proizvode žene okupljene u „Darovima Lužnice“, koje većinski uzgajaju papriku i paradajz, i to iz semena tradicionalnih sorti, prerađuju i tražene proizvode poput ajvara, pindžura i ljutenice. Kroz podsticajne mere koje Vlade Republike Srbije odobrena su im sredstva za nabavku opreme za preradu povrća i voća, a sam pogon je sertifikovan za preradu organiskih proizvoda. Nisu se poljoprivrednice lužničkog kraja zaustavile samo na tradicionalnim proizvodima od paprike i paradajza, već su proizvodnju proširile na preradu šumskih plodova, pa sada proizvode i ceđene sokove od drenjina, divljih kupina i šumskih jagoda. Kažu, zainteresovanih kupaca uvek ima, ali je nekada teško proizvesti tražene količine kvalitetnih organskih proizvoda.

Prostor na kojem se nalazi Srbija karakteriše velika genetička, kao I raznovrsnost vrsta i ekosistema. Uz to, Srbija je po bogatstvu flore potencijalno jedan od globalnih centara biljne raznovrsnosti. Imajući u vidu prirodne resurse, povoljne zemljišne i klimatske uslove, biodiverzitet i relativno zdrave agroekosisteme, može se reći da u Srbiji postoje povoljni uslovi razvoj organske proizvodnje. Istovremeno, postoje veliki potencijale za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, koji, zbog relativno visokih početnih ulaganja, nisu još dovoljno razvijeni. Oni koji su se ipak upustili u taj posao tvrde da se uložena sredstva i trud isplate, jer je potražnja za kvalitetnim povrćem velika, prerađeni proizvodi se uvek dobro prodaju, a udruživanje garantuje dovoljne količine, čime se povećava i mogućnost sigurnog plasmana.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.