Još u starih Slovena hrast je bio simbol moći, snage, dugovečnosti, čvrstine, duhovnog i materijalnog bogatstva. Simbolika hrasta pra-predaka prenosi se generacijama do današnjih dana. Pod jednim takvim, starim hrastom, u Žirovnici, na sred Šumadije, prostrli su se vinogradi dokle pogled seže i gde se zelenilo vinove loze spaja sa plavetnilom neba. To su vinogradi porodice Stevanović, u čijem se vlasništvu, zajedno sa voćnjacima, nalaze već 250 godina.

Mlađi naraštaji, ne želeći da nasleđenu porodičnu tradiciju prepuste zaboravu, pre 15-tak godina počeli su da zanavljaju i proširuju vinograde i voćnjake, želeći da se uspehom u proizvodnji vina oduže precima za bogatstvo koje su im ostavili. Zato danas vinarija “Stari hrast” raspolaže sa 12 hektara vinograda i 15 hektara voćnjaka iz kojih teku vrhunsko vino i rakija. Možda na mapi sveta nije prepoznatljivo kao francuski Bordo, italijanska Toskana ili kalifornijska dolina Nape, ali Šumadijsko vinogorje krupnim koracima krči svoj put na vinskoj mapi. Tradicija vinogradarstva i vinarstva u Srbiji duga je i bogata, a dobar glas za koji su zaslužne sve kvalitetnije sorte vina koje se proizvode u našim vinogorjima, proteže se širom planete.

“Vino se pravi u vinogradu, tako da morate da izaberete dobro zemljište, dobru ekspoziciju, dobar odabir sorti i uzgojni oblik, sve je to jako bitno da biste mogli da dobije vrhunsko grožđe, a onda od toga vrhunsko vino”, objašnjava Zoran osnovne postulate vinogradarstva i dodaje da ništa manje bitan nije ni rad u podrumu – “Po meni možda i najbitnije stvari su upornost i kontinuitet”.

Kontinuitet vinogradarstva u Srbiji potvrđuje I činjenica da prvi pisani tragovi o gajenju vinove loze na našem prostoru datiraju iz trećeg veka, kad je rimski car Marko Aurelije Prob podigao prve vinograde na južnim obodima Fruške gore. Danas se vinova loza uzgaja na oko 20 hiljada hektara u Srbiji, koja ima 77 vinogorja, a  blagotvorna klima i zemljište izuzetno pogoduju ovoj kulturi. Kako Srbija postaje sve značajnija turistička destinacija, tako se otvaraju nove mogućnosti I za razvoj vinskog turizma. Za zvanični početak organizovanog vinskog turizama uzima se Prva smederevska izložba grožđa održana 1899, koja je bila otvorena za sve. Vinski turizma danas podrazumeva daleko više od izložbe i degustacije vina. On pruža užitake za sva čula, široke mogućnosti za odmor, relaksaciju, ali i susrete sa istorijom i tradicijom jednog podneblja.

Prateći, saobraćajnim znacima dobro obeležene ‘vinske rute’ u Srbiji, svako može krenuti u obilazak vinograda i vinarija, degustirati vina, ali I tradicionalne gastronomske specijalitete, čuti savete domaćina koje vino ide uz koju hranu i upoznati se sa tehnologijom izrade. Spoj ove grane poljoprivrede i turizma u Evropskoj uniji je odavno u praksi pokazao svoje dobre strane. Srbija je takođe prepoznala potencijal za razvoj u toj oblasti i usvojila Strategiju za razvoj vinarstva i vinogradarstva od 2020. do 2030, kojom je predviđeno da se u narednoj deceniji u taj sektor uloži 300 miliona evra.

“Mislim da je naša država prepoznala da vinarstvo ima dobru budućnost I da možemo da budemo ozbiljna vinska država. Nadam se da će ta podrška da se širi dalje”, kaže Zoran.

Da bi potencijali bili maksimalno iskorišćeni potrebno je, smatraju stručnjaci, da i proizvođači u vinarstvu menjaju navike, da se udružuju i unapređuju znanje i tehnologije, da povećavaju obim proizvodnje i na taj način poboljšaju kvalitet vina. Najzastupljenije sorta grožđa u Srbiji je Cabernet Sauvignon  Merlot i Chardonnay, ali se vinogradari trude da u svoju ponudu uvrste i vina autohtonih sorti poput Prokupca i Bragrine.  Vinogradi u Srbiji prostiru se na 221 kvadratnom kilometru, a njhovi plodovi daju oko 700 vrsta vina, koja se izvoze u 30 zemalja sveta.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.