20 godina Svetskog dana hrane u Srbiji

Gojaznost i neuhranjenost – dobro smo zagazili u 21. vek, a ljudi širom sveta, pa i u našoj zemlji, umiru od bolesti izazvanih ovim pojavama, koje su, zapravo, dva pola istog problema.

Preko dve milijardi ljudi nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane. Očekuje se da će do 2050. godine taj broj biti 10 milijardi ljudi, a pandemija kovida 19 uvećala je broj gladnih u svetu.

Svetski dan hrane obeležava se svakog 16. oktobra, još od osnivanja Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), 1945, a ovo je dvadeseta godina zaredom kako se ovaj datum označava u Srbiji.

Iako se neupućenima Svetski dan hrane može činiti kao „još jedan izmišljeni praznik“, u pitanju je važan datum, kada se poziva na globalnu solidarnost, a posebno sa najugroženijima. Cilj je i da se poveća otpornost sistema za proizvodnju hrane na rastuće izazove uključujući klimatske promene, omogućavanje da zdravstveno bezbedna hrana odgovarajuće hranljive vrednosti bude dostupna svima, kao i da se obezbedi dostojanstven život radnicima zaposlenim u proizvodnji hrane.

Slične ciljeve imala je i Evropska unija, pri pokretanju strategije „od njive do trpeze“ (u originalu From Farm to Fork), a plan je da se uz pomoć nje omogućiti prelazak na održiv prehrambeni sistem koji garantuje sigurnost snabdevanja hranom i pristup zdravim namirnicama koje potiču sa zdrave planete.

Strategija „od njive do trpeze” će omogućiti prelazak na održiv prehrambeni sistem koji garantuje sigurnost snabdevanja hranom i pristup zdravim namirnicama koje potiču sa zdrave planete. Ovom strategijom će se smanjiti ekološki i klimatski otisak prehrambenog sistema EU i ojačati njegova otpornost, zaštititi zdravlje građana i osigurati dalji rad privrednih subjekata.

Strategija obuhvata konkretne ciljeve za transformaciju prehrambenog sistema EU, uključujući smanjenje upotrebe i rizika od pesticida za 50 odsto, smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto, smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za gajene životinje i akvakulturu za 50 odsto, te mere za povećanje udela organske proizvodnje na 25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Strategija predlaže i ambiciozne mere kojima se osigurava da zdrav izbor bude ujedno i najjednostavniji izbor za građane EU, što podrazumeva bolje označavanje proizvoda kako bi potrošači bili bolje informisani o zdravoj i održivoj hrani.

Takođe, oktobar se tradicionalno obeležava kao mesec pravilne ishrane. Zašto je pravilna ishrana važna?

Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom porastu.

Problem bacanja hrane

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija. Više od 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane troši se jako velika količina resursa, što predstavlja ozbiljan problem za planetu Zemlju. Samo pomislite koliko je potrošeno energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta hrane. Da li znate da je količina vode, potrebna za uzgajanje hrane koju bacimo, veća od količine koju godišnje potrošimo u celoj Srbiji? Kada bi bačena hrana postala država, emitovala bi 3,3 MILIJARDE tona gasova sa efektom staklene bašte. Bila bi to država na trećem mestu u svetu po količini emitovanja gasova u atmosferu. Za proizvodnju samo jednog dela hrane koji se baci, na globalnom nivou, potrebno je 250 kubnih kilometara pitke vode. Ista količina vode izlazi na izvoru Volge svake godine i napaja ovu reku, dugačku oko 3.700 kilometara.

SAVETI ZA EFIKASNIJU UPOTREBU HRANE

Budi kreativan – Kada imaš namirnice kojima ističe upotrebni rok – upotrebi maštu. Napravi od njih supu, gulaš ili šejk sa vodom ili jogurtom.
Napravi plan – Pre pripreme hrane uvek proveri šta već imaš od namirnica. Planiraj obroke tako da ne moraš da kupuješ još namirnica.
Drži se spiska – Hrana koju kupiš a ne pojedeš, previše košta čak i kada je na sniženju. Kada pođeš u kupovinu napravi listu namirnica koje ćeš kupiti.
Organizuj potrošnju hrane – Uvek je najbolje potrošiti prvo namirnice koje si kupio ranije. Stavi nove namirnice iza starih i troši ih redom.
Rok upotrebe – Proizvođači koriste oznaku „NAJBOLJE UPOTREBITI DO“, kako bi naglasili do kada garantuju za kvalitet proizvoda. To ne znači da sa tim datumom ističe rok upotrebe.
Produži rok upotrebe – Sveže namirnice mogu biti upotrebljive duže nego što misliš. Koristi posebne posude za odlaganje u koje ne može da uđe vazduh.
Pronađi neobično voće i povrće – Iako ne izgleda savršeno, povrće čudnih oblika ima isti ukus kao i ono savršenog izgleda. Kupi namirnice čudnog oblika i spreči da završe u otpadu.
Izaberi pravu veličinu porcije – Nakon obroka, hrana koja ostane najčešće bude bačena. Sipaj u tanjir hrane koliko misliš da ti je dovoljno. Ako zatreba, sipaj još jednom.
Ako ti ostane hrana nakon obroka – Kada se desi da ne pojedeš svu pripremljenu hranu, možeš je ponovo jesti drugi put. Spakuj ostatke, napiši datum i stavi u zamrzivač.