Poljoprivredni sajam u Novom Sadu 88. godinu dokazuje da je ne samo prostor za izlagače i ljude iz profesije, već je pre svega porodični događaj.
Sajam uvek donese i mnogo sadržaja za najmlađe, pa su i ove godine oni ti koji su uživali u poljoprivrednoj mehanizaciji iz nekog drugog ugla. Deca su ono što nas uvek podseti da je čovek deo prirode i da o njoj mora da brine i iznova je upoznaje.
Tako je i na ovogodišnjem štandu Delegacije EU u Srbiji vikend bio rezervisan za male kreativce i umetnike. Uz pomoć Nikole Stanišića, osnivača “Šumske tajne”, upoznali su se sa carstvom pečuraka – koliko je lako ili teško prepoznati jestive pečurke u prirodi, da li mogu biti opasne i koja ukusna jela od njih možemo pripremiti.
Deca su inspirisana novim saznanjima, uz pomoć umetnice Milice Dukić, pravila najzanimljivije pečurke od plastelina i papira, koje su ostale da krase štand EU, a posetioci ih mogu videti tokom trajanja sajma.
Usled klimatskih promena, zagađenja, pandemije, bezbednost i proizvodnja zdrave hrane je jedna od gorućih tema, a možda bi razvoj uzgajanja pečuraka mogao da ponudi hranljivu alternativu konvencionalnoj poljoprivredi. Evropska unija donirala 230 miliona evra za poljoprovredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine, a samo u 2017, vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU bila je 1,3 milijarde evra. Očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju – glavni su ciljevi ovog sektora.
“Šumska tajna” se bavi proizvodnjom zdravih namaza od gljiva, a za pokretanje i širenje biznisa zahvalni su programu EU za podršku startap inicijativama na Zapadnom Balkanu EU4TECH. Nikola je sa svojim timom u okviru pomoći “EU4TECH” i uz pomoć iskusnih stručnjaka ojačao kompaniju i uredio poslovne planove te dobio priliku da upozna investitore. Danas je “Šumska tajna” ozbiljan brend koji se izvozi širom sveta, a Nikola je zaljubljenik u pečurke koji svoju ljubav deli sa drugima. Zašto je ovaj put podelio sa decom vrlo je jednostavno – jer je učenje o prirodi od malih nogu veoma važnoi pomaže nam da je bolje čuvamo, saznamo šta iz nje može da nam bude korisno, kao i da li u njoj postoji nešto što je opasno po nas.
Evropska unija donirala 230 miliona evra za poljoprovredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju – glavni su ciljevi ovog sektora. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja.
